Како су настале заставе света и зашто свака држава има своју?

Давно пре него што су постојали телефони, радио-станице и мапе на екрану, људима је био потребан једноставан знак који се добро види са велике удаљености. На отвореном мору, капетан брода морао је већ из далека да препозна из које земље долази други једрењак. Зато су морепловци на врх јарбола подизали обојено платно које ветар развија тако да сви виде његове пруге и симболе.

Зашто су заставе најчешће правоугаоне?

Правоугаони облик лако вијори чак и на благом ветру и једноставно се шије спајањем неколико водоравних или усправних трака тканине. Тако су настале познате тробојке, попут заставе Србије, Француске или Холандије. Ипак, у свету постоје и изузеци: застава Швајцарске је потпуно квадратна, док је застава Непала једина државна застава састављена од два спојена троугла која подсећају на врхове Хималаја.

Најстарије заставе које се и данас користе

Многе државе мењале су изглед својих застава кроз историју, али неке су остале готово непромењене вековима:

• Данска има бели крст на црвеном пољу чији се облик користи више од седам стотина година и послужио је као узор свим осталим нордијским државама.
• Јапан на белој позадини носи црвени сунчев диск који симболизује излазеће сунце и јасно се препознаје већ на први поглед.
• Грчка кроз девет плаво-белих пруга подсећа на море и таласе Егејског мора који окружују њена острва.

Како дете најлакше памти заставе?

Деца најбрже уче када боју повежу са причом, животињом или природом те земље. Уместо учења напамет, отворите интерактивну мапу света, пронађите државу, послушајте како се на њеном језику каже „здраво“ и „хвала“, а затим заједно обојте њену заставу у дигиталној бојанци или на папиру.