Kako su nastale zastave sveta i zašto svaka država ima svoju?

Davno pre nego što su postojali telefoni, radio-stanice i mape na ekranu, ljudima je bio potreban jednostavan znak koji se dobro vidi sa velike udaljenosti. Na otvorenom moru, kapetan broda morao je već iz daleka da prepozna iz koje zemlje dolazi drugi jedrenjak. Zato su moreplovci na vrh jarbola podizali obojeno platno koje vetar razvija tako da svi vide njegove pruge i simbole.

Zašto su zastave najčešće pravougaone?

Pravougaoni oblik lako vijori čak i na blagom vetru i jednostavno se šije spajanjem nekoliko vodoravnih ili uspravnih traka tkanine. Tako su nastale poznate trobojke, poput zastave Srbije, Francuske ili Holandije. Ipak, u svetu postoje i izuzeci: zastava Švajcarske je potpuno kvadratna, dok je zastava Nepala jedina državna zastava sastavljena od dva spojena trougla koja podsećaju na vrhove Himalaja.

Najstarije zastave koje se i danas koriste

Mnoge države menjale su izgled svojih zastava kroz istoriju, ali neke su ostale gotovo nepromenjene vekovima:

• Danska ima beli krst na crvenom polju čiji se oblik koristi više od sedam stotina godina i poslužio je kao uzor svim ostalim nordijskim državama.
• Japan na beloj pozadini nosi crveni sunčev disk koji simbolizuje izlazeće sunce i jasno se prepoznaje već na prvi pogled.
• Grčka kroz devet plavo-belih pruga podseća na more i talase Egejskog mora koji okružuju njena ostrva.

Kako dete najlakše pamti zastave?

Deca najbrže uče kada boju povežu sa pričom, životinjom ili prirodom te zemlje. Umesto učenja napamet, otvorite interaktivnu mapu sveta, pronađite državu, poslušajte kako se na njenom jeziku kaže „zdravo“ i „hvala“, a zatim zajedno obojte njenu zastavu u digitalnoj bojanci ili na papiru.